Pismo stiglo na pravu adresu posle 60 godina!

Oluja je ostavila Fort Kempbel bez struje, taman kada je Bob Rodžers pristigao u ovaj vojni kamp zbog obuke. Iskoristio je priliku i pod svetlošću sveće napisao pismo svojoj supruzi Džin. „Samo marširam i glancam cipele, još marširam i još glancam cipele…“ napisao je u pismu dvadesetogodišnji Bob tog 13. juna 1953. godine i poslao ga u iščekivanju svoje službe u Korejskom ratu. Pre samo nekoliko dana osamdesetogodišnji Bob je dobio svoje pismo natrag!

Otkud zakašnjenje od šest decenija?
„Postoji milion mogućih razloga… Moguće je da je pismo sve vreme čamilo u Fort Kempbelu. Najbitnije je da je napokon stiglo na svoju adresu“, kaže radnica pošte.

Meri Dando, portparolka Američke pošte za saveznu državu Indijana kaže da pismo nije bilo izgubljeno, već da je Bobova supruga nakon prijema isto izgubila, te da je pismo verovatno završilo u nekoj antiikvarnici. U takvim situacijama, česta je pojava, da novi vlasnici ta pisma vrate u sanduče. Sa tim se Bob ne slaže, jer tvrdi da njegova supruga, koja je pre osam godina umrla od raka, nikada pismo nije primila.

Na kraju, Rodžers nije ni završio u Koreji, jer se rat u međuvremenu završio, a na pitanje kakva bi bila njena reakcija na pismo, on je ubeđen da bi bila uzbuđena.
„Oduševila bi se“ zaključuje on.