in

Nepismenost kao način života

U Srbiji oko 50 odsto stanovništva ima završenu samo osnovnu školu, ali su često i oni sa fakultetskim diplomama polupismeni. U čemu je problem?

Greši se svuda: u medijima, na društvenim mrežama i u svakodnevnom govoru.
Ekipa Monda posetila je kurs popularnog pravopisa kako bi saznala zašto je to tako.

S obzirom na to da su polaznice kursa uglavnom visoko obrazovane dame koje ipak imaju neke pravopisne nedoumice, čini se da je obrazovni sistem negde zakazao.

„Problem je što se pravopis i gramatika uče samo u osnovnoj školi, u srednjoj se uglavnom radi književnost i onda, osim onih koji upišu Filološki fakultet, svi ostali, nakon nekog vremena, zaborave ono što su učili“, objasnila nam je mr srpskog jezika i književnosti i vođa kursa, Tanja Stojanović.

Međutim, obrazovni sistem nije jedini krivac, tu su i pojedini mediji koji u trci za tiražom ne lektorišu vesti koje objavljuju.

„Mediji često konstrukcije iz stranih jezika ubacuju u naš jezik, a koje ne priliče srpskom jeziku. Tako čitate u novinama svašta, počev od toga da ‘studenti davaju’, ‘isprobavaju’, ‘ispoštuju’… Preko medija takve konstrukcije ulaze u svakodnevni govor, jer ljudi usvajaju te izraze misleći da su ispravni“, rekla nam je Tanja.

Najčešće se greši sa pisanjem rečce ne (neznam umesto ne znam), glas j se ubacuje ili izbacuje gde treba i gde ne treba (kajiš umesto kaiš, hemiski umesto hemijski), potencijal glagola biti (mi bi umesto mi bismo), a posebna priča je korišćenje „jer“ i „jel“.

„Jer je uzročni veznik, a ‘jel’ se proširilo jer ljudi postavljaju pitanje sa ‘jel’, što nije pravilno. Svi se pitaju kako se piše to ‘jel’. Tu postoji jasno pravilo: piše se je li, ali je preporuka da se pitanje nikad ne počinje tako“, objasnila nam je Tanja.

Ona je primetila i da ljudi kada žele da se prave pametni govore „obzirom na“, umesto „s obzirom na“ ili „vezano za“ umesto „u vezi sa“, a pravdaju se time što se „pravopis stalno menja“.

„To nije tačno, pravopis se menjao 1993, a zatim 2010, a neki izrazi su oduvek bili pogrešni“, rekla nam je Tanja.

Ukoliko ste shvatili da neki od ovih izraza koristite i vi, ne brinite, srpski jezik je ipak jedan od najtežih jezika na svetu. Nije sramota ako nešto ne znamo, sramota je ako ne želimo da naučimo. Nadamo se da smo vam u tome bar malo pomogli.

Izvor: Mondo

Šta mislite o članku?

150 points
Upvote Downvote
Dragan

Autor teksta: Dragan
Izvor:

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Loading…

0

Komentari

0 komentara

Šaban Šaulić tražio da kao predgrupa na njegovom nastupu bude Alegro bend

Devojčica od godinu dana kupila auto na e-Bayu