in

MARŠALOVA LJUBAV: Na ova mesta Tito nije dolazio

Nije nikad dodelio pehar „Kupa maršala Tita“, samo jednom je bio u zgradi Centralnog komiteta, a nije zvanično obišao spomenik Neznanom junaku.

BEOGRAD – Najdugovečniji vladar na ovim prostorima, Josip Broz Tito, iako upokojen više od tri decenije, i dalje među mnogim sugrađanima budi sentiment i sećanje na neka druga vremena. Nije ovo želja da debatujemo o tome koja su vremena bila dobra, a koja loša, već da podsetimo kako Broz neka mesta nikako nije voleo, što sa ove distance izgleda prilično neobično.

U bivšoj velikoj državi postojalo je najmasovnije fudbalsko takmičenje koje se zvalo upravo po tadašnjem vođi – „Kup maršala Tita“. Finalna utakmica obavezno je odigravana u Beogradu, glavnom gradu SFRJ, ali ni na jednom finalu Tito se nije pojavio, niti je dodelio ogromni, srebrni pehar.

U njegovo ime, to su uvek činili „specijalni izaslanici“ ili kako god da su ih zvali. Broz nije voleo ovu vrstu loptanja, i nikada joj nije posvetio bilo kakvu pažnju, osim što je dozvolio da se takmičenje zove po njemu (što i nije neko čudo, jer je pola ulica, osam gradova i bezbroj institucija nosilo ime po Titu).

Broz nije voleo ni zgradu koja danas nosi ime Palata „Ušće“ a prvobitno je bila zgrada Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. To zdanje nikako nije bilo po njegovom ukusu. Kažu da ga je posetio jednom, pa iako je tamo bio odvojen ceo sprat za njegov radni kabinet i ostale potrebe, Tito nije voleo da zađe u ovaj objekat.

Kasnije se ispostavilo da je ovo zdanje bilo bombardovano tokom agresije 1999. godine, a da je njegova stabilnost, bez obzira na NATO projektile bila neprikosnovena, što je samo dokazalo da smo u posleratno vreme imali vrhunske arhitekte, projektante i graditelje.

Na kraju, Broz je izbegavao mesto koje su gotovo obavezno obilazili svi viđeni lideri ondašnjeg sveta koji su dolazili u posetu Beogradu – grob Neznanog junaka na Avali.

I tamo je slao svoje izaslanike, ali on se zvanično nikako nije tamo pojavljivao. U stvari, ako ćemo precizno, Broz je samo sa jednom delegacijom, i to sovjetskom, posetio crni monument na vrhu Avale, ali posle samog završetka rata. Tu informaciju sačuvali su pedantni stručnjaci Muzeja grada Beograda, koji kasnije nisu našli nijedan podatak o naknadnim dolascima Broza na ovo mesto.

U suštini, to bi moglo da se protumači i sasvim logičnim putem: Neznani junak ubijen je 1915. godine, u Prvom svetskom ratu, od strane vojnika u čijim redovima je mogao da bude upravo potonji predsednik Jugoslavije. Istini za volju, Broz je tada verovatno bio na drugom delu ratišta. Podsećamo, zvanična istorija kaže kako je Josip Broz bio vojnik Austrougarske monarhije tokom tog velikog ratnog sukoba, pa je, možda, i to razlog što nije voleo da se pojavljuje na grobu čoveka koji je postao simbol njegovih tadašnjih smrtnih neprijatelja.

Broz nije zvanično sa stranim delegacijama posećivao spomenik Neznanom junaku, ali izgleda da je umeo ovde da se pojavi inkognito. Kako su nam rekli stručnjaci „Srbijašuma“ koji su želeli da ostanu anonimni, i koji su zaduženi za očuvanje ovog objekta i njegove okoline, postoji legenda da je Broz dolazio ovde noću, i to uglavnom sam. Pratioci bi ga, navodno, dovodili do vrha monumenta, a zatim je on sam ostajao tu, u dugim razmišljanjima i šetnji oko spomenika.

Autor: Balkan lifestyle/kurir

Šta mislite o članku?

150 points
Upvote Downvote
Dragan

Autor teksta: Dragan
Izvor:

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Loading…

0

Komentari

0 komentara

Dolazi nam Sajmon Kauel

KAJA OSTOJIĆ: Kažu mi da izgledam kao dobar frajer!