in

VESNA OTVORENO O SVEMU – Evo šta je rekla o bivšem suprugu, seksu i gej ljudima!

Bez dlake na jeziku

vesna dedic

Autorka knjige „Ničija“, Vesna Dedić, otvoreno govori o ulozi samohrane majke, ljubavi, muškarcima, seksu, ljubomori i gej zajednici.

Vaše knjige uglavnom govore o nesrećnim ljubavima. Da li u njima ima vašeg iskustva?
– Veoma bih volela da sam preživela sve te ljubavi mojih junakinja, ali da sam se oslanjala na sopstvena iskustva bilo bi tu materijala samo za neku dirljivu poemu ili novelu. Ponekad pomislim, kada vidim ispred sebe svojih osam romana, da je u meni bilo kapaciteta i da više volim i da me više njih voli, ali očigledno da mi je onaj odozgo namenio da više ljubavi ima u mojim knjigama nego u životu.
Da li je priča o Romeu i Juliji samo „obična glupost“, kako kaže jedan od junaka vaše nove knjige „Ničija“, ili ipak postoji srećan kraj?
– Uvek postoji srećan kraj. Kao pisac i čovek verujem da i kada se nešto loše desi da je to samo ružan uvod, klizava litica, oblak sa grmljavinom posle kojeg me čeka nešto neočekivano lepo. Krajevi su tužni ili srećni samo u odnosu na ono šta se desilo posle tog kraja. Ružan kraj je samo onaj posle kojeg potoneš u depresiju, a lep je, iako kraj, svaki posle kojeg se probudiš kao nova, makar i uplakana ili usamljena. Nikada mi se ništa lepo nije desilo u životu a da pre toga nije prethodio težak period.
Koliko se muškarci i žene plaše da budu odbačeni i zašto?
– Problem je što su žene sklone da već na početku zaljubljenosti projektuju sliku odbačenosti i tim strahom od budućnosti u kojoj će biti odbačene remete lepotu sadašnjosti. Žene vole da znaju kako će biti sutra, a muškarcima je bitno samo danas. Mislim da muškarci zahvaljujući svojoj sebičnosti više uživaju u ljubavi upravo zato što ako im je lepo i ne pomišljaju da mogu biti odbačeni, a žene što im je lepše sve više unapred strahuju da to mogu da izgube.
Jeste li vi nekada pravili ljubomorne scene?
– U životu sam bila ljubomorna samo na mlađeg brata kada sam sa pet godina mislila da njemu poklanjaju više pažnje. Stalno su govorili kako ima lepe oči i duge trepavice i ja sam mu odsekla trepavice. Trepavice su narasle još duže i lepše, a ja sam dobila batine i naučila jednom za svagda da nije problem u trepavicima već u mojoj nesposobnosti da skrenem pažnju na sebe. Zaista nikada posle toga nisam bila ljubomorna bilo u vezi bilo u poslu. Ubeđena da žene koje trpe ljubomoru ili ih izjeda ljubomora obolevaju češće od onih koje su voljene i kojima je sujeta namirena.

vesna dedic.1

Koliko je teško odgajati dete a biti samohrana majka?
– Obaveza i odgovornost oko odgajanja deteta je nešto u čemu uživam. Samohranim majkama je mnogo lakše činiti sve za dete nego onima koje su braku, a energiju im, poput vampira, sisa neraspoloženi tata. Meni je kao samohranoj majci jedino teška ta odgovornost za vaspitanje deteta, koja je kao i svaka druga uvek lakša kada se deli na pola. Svi mi čeznemo za skladnom porodicom, ali kada nije skladna, onda je uvek bolje, pre svega za decu, da budete sami i odgovorni za sve.
Da li ste verovali u ljubav za ceo život kada ste se udali i da li danas zbog toga što ste razvedeni ne verujete da ta ista ljubav postoji?
– Bilo je to tako davno kada sam se i udavala i razvodila da ponekad ne verujem ni da sam bila u braku. Moju veru u ljubav nikada nije mogao niti sada može da uništi nijedan muškarac. Vera u ljubav je uvek jača od svakog razočarenja i izdaje. Večite ljubavi postoje. Ako me budeš intervjuisao za moj osamdeseti rođendan, objasniću ti u čemu je fora i pokazati dokaz moje vere u ljubav.
Kakve savete dajete ćerki i vidite li sebe u njoj?
– Osnovni zadatak roditelja je da detetu pokažu kakav sve život može biti i da mu olakša snalaženje u tom lavirintu hodnika sreće i tuge. Naravno da svaki roditelj, pa i ja, želi da njegovo dete izbegne hodnike kroz koje se plače ili boli. Mnogo pričamo i volim što je beskrajno duhovita pa i najteže istine jedna drugoj saoštavamo kroz smeh. Trenutno smo u fazi da smo se složile da je od poraza gora predaja i mislim da je to najvažniji savet za nekoga ko ima petnaest godina. Jesam majka koja detetu donosi doručak u krevet, ali isto tako sam joj, kada je prvi put sa četiri godine slomila prst, dala zdravstvenu knjižicu u ruke i na šalteru rekla: „Izvoli.“ Sama je ušla i u ordinaciju i na rendgen. Tako je ostalo do danas. Ja joj dajem vetar u leđa, a ona treba da drži kormilo i da pronađe dobar pravac ka obali na kojoj će biti srećna.
U vašim knjigama čitali smo i o gej ljudima. Da li će se svest o LGBT populaciji ikada promeniti u Srbiji?
– Ta svest se u Srbiji toliko promenila da je u nekim krugovima trenutno sramota kada nisi gej. Mene je u romanu „Ničija“ interesovalo kako roditelji prihvataju da im je dete gej orijentacije. I mislim da sam uspela tu temu dobro da obradim jer čujem ovih dana od čitateljki da su plakale i tokom ispovesti gej junaka. Nikoga ne treba da bude sramota od bilo čega što se zasniva na ljubavi. Sramota je što se neke stvari od kojih čovek treba da se stidi kod nas u medijima forsiraju kao normalne.
Da li je istina da su gej ljudi bolji prijatelji ženama od samih žena?
– Bilo nekad. Trenutno su žene u takvom strahu od gej ljudi jer većina muškaraca koji izgledaju kao Apoloni jesu gej orijentacije.

vesna dedic.2

Koja žena za sebe može da kaže da je ničija?
– Uvek je nečija, ali se razlikuju one koje su svoje i nečije i one koje su samo nečije. Ta koja je nečija, a nije svoja, ta vrlo lako postane svačija.
Da li je seks danas ispred ljubavi i emocija?
– I dalje verujem da je ljubav put kojim se stiže do seksa. Isto tako tvrdim da je svaka ljubav bez savršenog seksa lažna, kao u romanu „Ničija“, samo uteha za samoću. Pogubno je za nekoliko generacija što je trend da se žene i ponašaju i izgledaju kao prostitutke iz izloga u Amsterdamu. One u izlozima bar ćute, a kod nas sipaju monologe sa ekrana i daju intervjue u novinama na dve strane. I dalje ne verujem da će te pravu ljubav doživeti tako što će te ga zavesti ogromnim ustima, grudima i plesom naučenim u školi salse. Zore koje pamtimo su one kada nismo primetile da je svanulo, a ne kada smo razmazane šminke jurile na taksi.
Kakav muškarac može da vas osvoji?
– Lep. Baš lep. Da ima lepe oči i lepo telo, lepe manire, osmeh i lepo da priča i da me lepo ljubi. Ključno je da misli da lepšu od mene nikada nije poljubio.
Da li ste teška osoba kada ste zaljubljeni i kada volite?
– Kada se zaljubim ja sam bezglava, nepromišljenja i omađijana. Lakonoga kao gazela i praznoglava. Kada prestanem da volim, tada sam teška u svojoj bezpogovornoj odluci da je kraj… jer život je samo jedan i najlepše što nam je dato jeste da volimo.
Jeste li nekada preturali partneru po telefonu, džepovima…?
– Nikada nisam bila policajac, ali sam veštica i bez preturanja. Gledajući u oči znam šta je nekom u srcu i u glavi. Nikome ne zavlačim ruku u džep, kod mene je sve transparentno. I sumnja i vera.

Balkan lifestyle/Pulsonline

Šta mislite o članku?

150 points
Upvote Downvote

Autor teksta: Dragan
Izvor:

Komentari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Loading…

0

Komentari

0 komentara

Rade Lazić ne može bez pevačica? Foto

KAKVA MAČKA – Ovaj pevač ima ženu boli glava! Foto